Šta da se radi

Rat za Oficirski dom

Valjevo i Valjevci pred još jednom sudbonosnom odlukom

Milorad Radojčić

podnaslovi

TUŽNO STANJE

– Valjevski Oficirski dom je još 1990. godine proglašen za nepokretno kulturno dobro (spomenik kulture) a ta mera kao da je nagovestila njegovu neveselu sudbinu. Već više od pet godina on je van svake funkcije, šta više predstavlja istinsko ruglo. Bez odgovarajućeg redovnog staranja, uz to oštećeno i u zemljotresu 1998. godine to nekadašnje reprezentativno zdanje, kakvih još malo gde u Srbiji ima, u toj meri je izloženo propadanju – prokišnjava, prozorska okna su mu polomljena, malter sa fasade opada... Pojedini delovi zgrade se urušavaju.

Doduše, sredinom 2000. godine je, na inicijativu tadašnjeg komandanta Drinske divizije i uz podršku komande Prve armije, bila povedena akcija za obnovu i rekonstrukciju Oficirskog doma. Mnogi su podržali tu inicijativu, Valjevoprojekt je besplatno uradio odgovarajući plan, a za glavnog investitora određena je Direkcija za izgradnju i obnovu Kolubarskog okruga. Radovi su bili povereni „Jablanici” iz Valjeva koja je trebalo da ih završi u roku od 90 dana. Za sve to je trebalo obezbediti 15,000.000 onovremenih dinara, a pošto Vojska nije mala novca organizovana je donatorska konferencija. Nakon prvih uplata, uz besplatno obavljanje ponekih poslova pristupilo se rekonstrukciji Doma. Međutim, dogovorene obaveze je malo ko poštovao, promenila se vlast, izostajala je saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture Valjevo i sve to bilo praćeno indolentnošću vojnih organa, pa su radovi obustavljeni u kritičnoj fazi. Početkom 2001. godine preduzeti su izvesni najnužniji konzervatorski radovi da bi se sprečilo propadanje objekta ali su oni imala kratkotrajno dejstvo.

U međuvremenu jedino su Valjevska gimnazija i Ministarstvo prosvete pokušavali da im se zgrada nekadašnjeg Oficirskog doma ustupi radi proširenja gimnazijskog prostora i širenja obrazovnog i kulturnoumetničkog rada, ali je to nastojanje ostalo bez odgovarajućeg efekta.